Коприва

Коприва расте на запуштеним местима као коров. Коприва је једна од најбољих лековитих биљака које имамо. Она је, почев од корена па преко стабљике и листова све до цвета, лековита.
Изузетно је богата разним корисним састојцима: беланчевинама, угљеним хидратима, мастима, калцијумом, фосфором, гвожђем, витаминима Ц, А, Б2 и К, каротином…

Лековита својства:

Коприва је наша најбоља лековита биљка за прочишћавање крви од које истовремено расте и број црвених крвних зрнаца. Пошто она повољно утиче и на гуштерачу, чајем од коприве се скида и ниво шећера у крви. Њоме се лече и обољења и упале мокраћних путева, као и патолошки застој мокраће.

У народној медицини се чај од коприве препоручује против обољења јетре, жучи и слезине, па чак и у случају тумора овог органа, затим код обољења дисајних органа, желудачних грчева и чирева, и код плућних обољења. Одличан је и за лечење болести изазваних вирусима и бактеријама. Посредством активних материја које јачају крв помаже код малокрвности, анемије и код тешких болести крви.

Заједно са другим лековитим биљкама коприва се успешно примењује и код леукемије. Коприва смањује склоност ка прехлади и помаже код реуматских обољења. Тинктура од коприве посебно благотворно делује на сваку косу.

Такође, код сужења крвних судова, „пушачких ногу“, коприва изванредно помаже.

Боквица

Боквица се може наћи на запуштеним ливадама, пустим земљиштима, стазама и путевима, али и до високих планинских подручја.

Боквица расте свуда око нас, а о њој се мало зна. На пример, да постоје две врсте, полно различите.

Мушка усколисна је трајна биљка са приземним, уским, голим листовима. На врху биљке налази се цветна клас зелено-смеђе боје. Лековити део је корен, листови пре цветања, а семе после сазревања.

Иако се сматра да су обе боквице изузетно делотворне, поједини стручњаци дају предност мушкој. Састојци у њој помажу код обољења дисајних органа. Изузетан су природни лек за плућну астму, упалу алвеола, код кашља, чак и туберкулозе. Посебно је погодна за децу јер јој је сок укусан, нарочито када се заслади медом. Чај од листова се пије што је могуће топлији.

Свеже згњечено лишће користи се као облога на месту убода инсеката или уједа змије, односно рана које тешко зарастају. Сок од свежег лишћа наноси се на рану, зауставља крварење и убрзава зарастање, спречава упалу и смирује бол. Такође, облога од листова хлади и одмара ноге након већих напора.

Женска широколисна такође је трајна биљка, али са листовима у облику розете. Јајоликог су облика, док је цветна стабљика усправна и округла са дугуљастим цветним класом на врху.

У народу је позната и као паскавица, питома и велика боквица. За лечење се највише користе листови, беру се све док биљка цвета и суше у танким слојевима на хладном и проветреном месту, а корен се вади целе године.

Биљка је делотворна код лечења рана и чирева, јер спречава упале. Користи се и као лек против кашља, а помаже и код болести бешике, чира на желуцу и дванаестопалачном цреву.

Од свеже згњеченог лишћа и сока који се добија прави се облог за исте болести код којих помаже и мушка боквица. Сваку рану или посекотину, која се изненада догоди приликом боравка у природи, успешно може да зацели.

Помаже и код уједа комараца и других инсеката, народни лекари саветују да се на то место стави изгњечен лист, а затим утрља тако да кожа од сока благо позелени. Свраб ће нестати за минут до два, а оток до сутра. Исто се односи и на свраб и озледу од мачијих канџи.

Хајдучка трава

Хајдучка трава расте свуда уз путеве и поља у континенталној клими, као самоникла биљка. Цвета белим цветовима од јуна до августа. Бере се за време цветања, а листови до јесени.

Ботаничко име је дато према грчком јунаку Ахилу, и има значење да даје снагу. Надземни део биљке у цветању садржи до један одсто етарског уља и витамин К.

Лековита својства:

Хајдучка трава се користи у облику чаја за побољшање апетита, код желудачних тегоба, надимања и тешког варења. У народној медицини се користи за зарастање рана и ублажавање бола.

Хајдучка трава улази у састав горких чајева, чајева за чишћење, појачано лучење жучи, чаја за нормализацију метаболизма и чаја за смирење. Споља се употребљава као антифлогистик слично камилици, за испирање, купке, облоге. Због присуства витамина Ц употребљава се код крварења и хемороида.

При употреби хајдучке траве треба знати да код осетљивих особа може изазвати алергију. Зато људи осетљиве коже треба да користе само младе, тек процветале биљке, а чај да пију у мањим количинама.

Хајдучка трава чисти и јача крв и пробавне органе. Посебно је корисна за лечење јетре, слезене, гуштераче, жутице, грчева, грознице, лупања срца, болова у леђима, несанице, разних осипа и чирева… Чај од хајдучке траве корисно делује и лечи испуцале руке, рањиве брадавице, као и код лечења осипа на кожи – псоријазе. Такође се употребљава код ангине пекторис, и то као чај. Код нервно оболелих особа препоручује се чешће прање целог тела расхлађеним чајем од ове биљке и то ујутру и увече.
Смањује тешкоће код реуматизма. Повољно делује на лечење шећерне болести, нарочито у почетном стадијуму. Корисна је и код прекомерног крварења.

Хајдучка трава спада у лековита средства која делују својим горким укусом на слезницу желуца, па тако подстиче излучивање желудачног сока, а самим тим отвара апетит.
Лековити препарати са хајдучком травом, односно мешавина чајева, помажу код гастритиса, колитиса, грчева у желуцу и цревима. Калијум, који је садржан у овој биљци потпомаже рад бубрега и крвотока, па тако посредно утиче на рад срца, успешно се користи и код женских болести.