Тимијан

Тимијан је сличан мајчиној душици, али је виши и стабљика му не пузи по земљи, него расте усправно. Цвета од јуна до октобра. Понегде се може наћи на планинама. Углавном се гаји и као украсна и медоносна биљка. Бере се горња половина биљке у цвету или пред само цветање.

Лековита својства:

Тимијан је лек и зачин. Улази у састав разних препарата против обичног, а нарочито против великог кашља. Етерично уље је због присутног тимола изврсно антисептично средство. Уље улази у састав вода и паста за уста, лекова против врења. Тимијан, његово уље, а нарочито тимол користе се против цревних паразита. Тимол је изврстан конзерванс.

Ува

Ува расте по сувим, ретким, пешчаним или каменитим боровим и другим шумама, међу грмљем по сунчаним обронцима и суватима, по планинским пашњацима.

За лек се беру листови од маја до јула. Ува је дуговечан зимзелен, врло разгранат, низак грмић, који је по земљи сасвим полегао. Цветови су му ситни, звонасти, ружичасти или бели и висе у малим гроздовима. Плод је лепа црвена, округла бобица. У пролеће је лист је најлековитији. Листови су непријатног, опорог и горког укуса, без мириса.

Лековита својства:

Чај од уве лечи повећану простату, мокраћне органе, дијареју и шећерну болест. Листови помешани са другим лековитим биљем служе као дезинфекционо средство мокраћних канала. При изради чаја потребно је лист здробити и дуже кувати, јер кожаста и чврста конзистенција листа отежава и онемогућава екстракцију арбутина и танина. Припрема се и чај против песка или камена у бубрегу.

Брусница

Брусница

Бруснице спадају у бобичасто воће које су сличне боровници. То је тврда и црвена бобица која захваљујући већој количини витамина Ц у свом саставу има киселкасти укус.

Расте у грму на високим надморским висинама, на необрађиваном земљишту.

Овај драгоцени плод се може користити у свежем облику, може се чувати смрзавањем или сушењем. Такође, могу се припремати и различити сосови и укусна јела. Бруснице су, нутриционистички гледано, посебни плодови богати различитим заштитним материјама, уз класичне витамине и минерале и друге храњљиве састојке (витамин А, витамин Ц, калијум и биљна влакна).

У лабораторијским експериментима на животињама, бруснице су својим биофлавоноидима не само спречавале раст ћелија рака, већ и њихово метастазирање.

Антиоксиданси осим тога помажу и при превенцији одређених фактора који подстичу настанак кардиоваскуларне болести. Хипурична киселина, која се такође налази у брусницама, представља природни антибиотик, тако да се брусницама придодају не само антибактеријска, већ и антифунгална (против гљивица) својства.

Бруснице делују и на снижавање глукозе у крви, што је јако корисно за дијабетичаре. Најважнија стања код којих се препоручује свакодневна употреба тих изузетних плодова јесте у сваком случају упала мокраћних канала, будући да флавоноиди из брусница имају посебно антибактеријско деловање баш у том делу тела, захваљујући посебним рецепторима којима се оне ту вежу.

Бруснице уништавају и бактерије које су насељене у устима и које иначе временом доводе до разних болести зуба и десни.

Трњина

Трњина је листопадни, врло разгранат, трновит грм са црном кором. Нарасте до 4 м висине. Цвета у априлу и мају. Плодови су округле, тамноплаво-сивкасте коштунице, опорог и киселог укуса. Расте по грмовитим обронцима, ободима шума, крчевинама и другим пустим низијским и брдским пределима.

Употребљиви део биљке је цвет, плод и кора са корена. Плод садржи органске киселине, витамин Ц. Семенка плода је отровна јер садржи отровни глукозид амигдалин који даје цијановодоничну киселину.

Лековита својства:

Цвет се користи као диуретик, он повећава лучење соли, као благи лаксатив и за побољшање метаболизма и повећање непропусности капиларних зидова. Плод се користи код пробавних сметњи праћених проливом, а споља за испирање уста и ждрела код упале слузокоже. Чај од коре корена се препоручује за лечење грознице. Чај од цветова се не сме узимати за време трудноће и дојења.

Мајчина душица

Мајчина душица је грмаста биљка. Расте на сунчаним брежуљцима и падинама, на посним рубовима шума и често, на малим ливадским мравињацима. Потребно јој је много топлоте и сунца, па се зато добро држи на каменитим површинама и планинским суватима, где се из земље ослобађа много топлоте. Употребљиви делови биљке су лист и цвет.

Лековита својства: Употребљава се, пре свега, као лек за лечење органа за варење, ређе и органа за дисање. Мајчина душица се даје против цревних паразита, нарочито против дечијих глиста. Препоручује се код грчева у желуцу и у материци, као и код менструалних болова и код епилептичних напада.

Лаванда

Лаванда расте као низак жбун висине 50-80 cm. У Србији се често гаји као лековита и декоративна биљка.

Највише расте на ливадама, на сувим, топлим и кршевитим планинама.
Биљка има добро развијен коренов систем и одлично подноси сушу. За лаванду се може рећи да је еколошка биљка јер не захтева никакву хемијску заштиту и добро успева без минералних ђубрива. Погодују јој слабије плодна и сиромашна земљишта.
За лековите потребе беру се листови и цветови пре него што се отворе.

Лековита својства:

Лаванда се користи као благо средство за смирење код нервне исцрпљености, код проблема са спавањем, за повећање лучења жучи, за ублажавање грчева пробавног система, против гасова у цревима и као диуретичко средство. Етерично уље доводи до побољшања благе надражености и побољшава регенеративне процесе у дубљим слојевима коже.Етерично уље лаванде угодног је мириса, једно је од ретких које се може директно наносити на кожу, уништава гљивице, делује противупално и умирујуће. Лаванда у виду облога одлично ублажава опекотине и ране јер има снажно антисептичко дејство.

Етерично уље лаванде има исто дејство као алкохол, али не пече, подстиче регенерацију ткива и дивно мирише. Етерично уље добијено дестилацијом опушта, окрепљује и балансира дух, добар је антисептик. Може се наносити директно на кожу. Значајна примена је код опекотина, рана, акни, гљивичних обољења, убода инсеката, упала и алергија на кожи.

Купка са уљем лаванде смирује напетост, висок крвни притисак, опушта грчеве, а код реуматских проблема користи се масажно уље са лавандом.

Цветови лаванде емитују снажне ароматичне мирисе када се нагњече или протрљају прстима. Препоручује се за смањење стреса и нервозе. Протрљати на длану неколио цветова или кап уља и удисати мирис полако и дубоко. Такође благотворно делује против мигрене и несанице.

Коприва

Коприва расте на запуштеним местима као коров. Коприва је једна од најбољих лековитих биљака које имамо. Она је, почев од корена па преко стабљике и листова све до цвета, лековита.
Изузетно је богата разним корисним састојцима: беланчевинама, угљеним хидратима, мастима, калцијумом, фосфором, гвожђем, витаминима Ц, А, Б2 и К, каротином…

Лековита својства:

Коприва је наша најбоља лековита биљка за прочишћавање крви од које истовремено расте и број црвених крвних зрнаца. Пошто она повољно утиче и на гуштерачу, чајем од коприве се скида и ниво шећера у крви. Њоме се лече и обољења и упале мокраћних путева, као и патолошки застој мокраће.

У народној медицини се чај од коприве препоручује против обољења јетре, жучи и слезине, па чак и у случају тумора овог органа, затим код обољења дисајних органа, желудачних грчева и чирева, и код плућних обољења. Одличан је и за лечење болести изазваних вирусима и бактеријама. Посредством активних материја које јачају крв помаже код малокрвности, анемије и код тешких болести крви.

Заједно са другим лековитим биљкама коприва се успешно примењује и код леукемије. Коприва смањује склоност ка прехлади и помаже код реуматских обољења. Тинктура од коприве посебно благотворно делује на сваку косу.

Такође, код сужења крвних судова, „пушачких ногу“, коприва изванредно помаже.

Клека

Клека је зимзелен грм који расте и успева на каменитим и крашким теренима од приморских до планинских и брдских подручја. Код нас се највише налази по брдским и планинским пашњацима, запуштеним и необрађеним земљиштима. Читава биљка је лековита. Највише се скупљају плодови. Плодови клеке беру се од друге половине лета и почетком јесени, што зависи од надморске висине на којој се налази.

Лековита својства:

Лековитост клеке је одавно позната, а њена својства се користе против застоја мокраће, побољшање варења, искашљавање, против болести желуца, бубрега… Клека се много више употребљава у народној него у школској медицини. Иначе, клеке су код нас и у другим балканским земљама један од најпознатијих и највише употребљиваних народних и домаћих лекова, исто тако важан и као што су хајдучка трава, кантарион, лековите биљке без којих се наше куће не могу замислити.

У народу се употребљава за лечење многих болести, за спољашњу и унутрашњу употребу: као диуретик, против кашља, гонореје, астме, за стомак, знојење и слично. Клековача је надалеко позната веома ароматична ракија. Употребљава се и као домаћи лек и дезинфекционо средство.

У малим дозама етерично уље клеке, поред осталог, олакшава искашљавање. Од клеке се прави и сок. Клека има бактерицидно дејство, користи се у лечењу инфективних болести плућа. Регулише рад бубрега и поспешује измокравање. Етерично уље продире дубоко у кожу, па се користи у лечењу реуматских обољења, нарочито на зглобовима. Регулише рад органа за варење, користи се у лечењу упалних процеса желуца и црева.

Клеку треба користити обазриво, јер претерана употреба може довести до оштећења бубрега.

Ким

Ким расте као самоникла биљка на ливадама. С обзиром на велику потражњу гаји се као културна биљка. Употребљиви делови биљке су семе и корен. Садржи етерично уље, триглицериде, беланчевинасте материје, селен.

Лековита својства:

Ким је диуретик, смирује грчеве, ојачава желудац, дезинфикује црева, слузокожу и кожу. Лечи бубреге, делује против камења у бубрезима и бешици. Отклања сметње у желуцу и полним органима, поспешује излучивање млека, чисти слуз из плућа, поспешује периферни крвоток. Ким такође појачава вид и слух.
Користи се као зачин и као чај. Чај се може кувати и са млеком и у том случају је боље искоришћење активних материја.

Кантарион

Кантарион расте на травнатим лединама, на ивицама шума, шумским пропланцима, на бреговима и ливадама, поред путева. Употребљиви део биљке је стабљика, лишће и цвеће. Садржи етерично уље, смоле, каротин, витамин Ц, холин, трагове алкалоида.

Лековита својства:

Кантарион се употребљава код оштећења нерава и код живчаних тегоба свих врста, код повреда од ударца и код последица јаког напрезања. Такође је одличан лек против дијареје. Користи се и као лек код неурозе, несанице и код живчане слабости. Лечи и говорне сметње, нападе хистерије и месечарење, као и депресију. Користи се код отворених рана, свежих повреда, крварења, отеклих жлезда и као средство за негу храпаве коже лица, као средство за утрљавање код болова у леђима, затим код крстобоље, ишијаса и реуме, против опекотина од сунца, хемороида, за лечење болести дигестивног тракта, јетре, жучне кесе, чирева, болести уста, за инхалацију горњег респираторног тракта… Биљка стимулише апетит, стимулише активност различитих жлезда, подстиче регенерацију ткива.

Камилица

Камилица је једногодишња биљка из породице главочика и једна је од најпознатијих лековитих биљака.

Висока је 15-60 цм, има танак и разгранати корен и двоструко перасте раздељене листове. Употребљиви део ове биљке је цвет и лист.

Камилица је једна од најзначајнијих лековитих биљака за негу коже и косе. Свако ко неколико пута дневно испира лице или тело чајем од камилице, већ другог дана ће приметити колико благотворно делује на кожу. Испирање косе камилицом доводи до тога да она постане мека и светлуцава, а уз то долази и до посветљивања косе код особа које имају смеђу или светлију. Камилица садржи етерична уља, фитостероле, витамин Ц, слуз, природну гуму, протеине и друге супстанце.

Лековита својства:

Помаже код надутости, осипа на кожи, код обољења желуца, затим код поремећаја или изостанка менструације и код других обољења материце и јајника, као и код несанице, код грознице, зубобоље и болних рана. Корисна је у лечењу бубрега, јетре и жуци. Изазива знојење, делује смирујуће и спречава упале свих врста, посебно упале слузокоже.
Споља се употребљава за облоге и испирање код запаљења очију, код осипа који сврбе. Користи се за испирање усне дупље и за испирање рана. Добра је за прање косе, олакшава пражњење црева и на тај начин индиректно лечи хемороиде. Инхалација паре камилице доприноси брзом побољшању када је реч о кијавици и упали синуса.
Има ублажавајуће дејство на грозницу и снижава температуру. Користи се у лечењу раздражљивости, реуматизма, крстобоље, унутрашњег немира, несанице, душевне клонутости, преморености и слично.

Шумска јагода

Шумска јагода расте по шумским чистинама, на падинама и шумским ливадама. У односу на гајене јагоде, много је ситнија и није толико слатка, али су јој мирис и укус много јачи.
За лек се користе листови и цветови у време цвата, а суше се у хладу. 

Лековита својства:

Листови јагоде помажу при излучивању мокраће, чисте крв, умирују живце. Плод јагоде лечи жутицу и срчане болести, раствара мокраћну киселину у крви, користи се у лечењу бубрежних, жучних и каменца у мокраћном мехуру.

Јаглика

Јаглика је једна је од првих биљака која цвета у пролеће. Овај рани весник пролећа је међу заштићеним биљкама. Њена жута боја на планинским ливадама симболизује победу над зимом. Ова биљка расте у светлим шумама у грмљу.

Јагорчевина прочишћава крв и из организма елиминише узрочнике реуме и костобоље. Ако неко има склоност ка обољењима мишића и лигамената, нека свакодневно пије чај од јагорчевине, (једну до две шоље), и болови ће престати. Једно од најефикаснијих средстава против несанице је управо ова биљка, која је препородила многе људе и спасила их од физичке и душевне исцрпљености.

Лековита својства:

Јаглац је посебно добар лек за лечење плућних болести, несвестице и лупања срца. Чај припремљен од цветова повећава број црвених крвних зрнаца. Осим тога, користи се у лечењу несанице и мигрене. Поспешује циркулацију крви и избацивање слузи. Чај од корена врло успешно делује као умирујуће средство за смирење главобоље, нервозе, несанице, вртоглавице и несвестице. Поред свега, јаглац се користи за лечење болесних бубрега, реуматизма и хроничног умора.
Чај који се препоручује треба узети пре свих синтетичких средстава која обећавају миран сан. Овај чај доноси сан лечећи све узроке несанице, чувајући нерве и здравље уопште. Јагорчевина веома повољно делује на нерве и срце, јача их и смирује главобоље на нервној бази.

Изврсно делује и на упалу срчаног мишића, а превенција је против излива крви на мозак.

Боровница

Боровница је трајан усправан грмић висок до 50 цм. Листови су јајастог облика. Имају кратку петељку. Плод је црно-модра сочна бобица пријатног слатко-киселкастог и мало опорог укуса.
Расте на киселим теренима на високим надморским висинама.

Лековита својства:

Листови се употребљавају код упале мокраћне бешике, код лечења шећерне болести. Листови су делотворни једино ако их наберемо пре него што сазру бобице. Након тога немају лековите вредности. Суве бобице заустављају крварење хемороида. Свеже бобице делују као благи пургатив. Користе се против неуредне столице и слабог апетита. Боровнице утичу на вид и чувају очну мрежњачу.

Начин употребе:

Најделотворнији је сиров сок. Бобице се једу свеже или осушене и стављене у ракију или вино. Прави се и мармелада. Од листова се прави чај. Чај од листова: једну кашику исецканих листова прелити шољом вреле воде, оставити да стоји и након 10 минута оцедити и пити током дана сваког сата по гутљај. Сок: цеде се свеже бобице. Суве бобице: суше се на температури од 45°Ц. Вино од боровница: бобице натапамо у црном вину 10 дана. Узима се често по кашичицу. Мармелада: кувају се зреле бобице.

Боквица

Боквица се може наћи на запуштеним ливадама, пустим земљиштима, стазама и путевима, али и до високих планинских подручја.

Боквица расте свуда око нас, а о њој се мало зна. На пример, да постоје две врсте, полно различите.

Мушка усколисна је трајна биљка са приземним, уским, голим листовима. На врху биљке налази се цветна клас зелено-смеђе боје. Лековити део је корен, листови пре цветања, а семе после сазревања.

Иако се сматра да су обе боквице изузетно делотворне, поједини стручњаци дају предност мушкој. Састојци у њој помажу код обољења дисајних органа. Изузетан су природни лек за плућну астму, упалу алвеола, код кашља, чак и туберкулозе. Посебно је погодна за децу јер јој је сок укусан, нарочито када се заслади медом. Чај од листова се пије што је могуће топлији.

Свеже згњечено лишће користи се као облога на месту убода инсеката или уједа змије, односно рана које тешко зарастају. Сок од свежег лишћа наноси се на рану, зауставља крварење и убрзава зарастање, спречава упалу и смирује бол. Такође, облога од листова хлади и одмара ноге након већих напора.

Женска широколисна такође је трајна биљка, али са листовима у облику розете. Јајоликог су облика, док је цветна стабљика усправна и округла са дугуљастим цветним класом на врху.

У народу је позната и као паскавица, питома и велика боквица. За лечење се највише користе листови, беру се све док биљка цвета и суше у танким слојевима на хладном и проветреном месту, а корен се вади целе године.

Биљка је делотворна код лечења рана и чирева, јер спречава упале. Користи се и као лек против кашља, а помаже и код болести бешике, чира на желуцу и дванаестопалачном цреву.

Од свеже згњеченог лишћа и сока који се добија прави се облог за исте болести код којих помаже и мушка боквица. Сваку рану или посекотину, која се изненада догоди приликом боравка у природи, успешно може да зацели.

Помаже и код уједа комараца и других инсеката, народни лекари саветују да се на то место стави изгњечен лист, а затим утрља тако да кожа од сока благо позелени. Свраб ће нестати за минут до два, а оток до сутра. Исто се односи и на свраб и озледу од мачијих канџи.

Хајдучка трава

Хајдучка трава расте свуда уз путеве и поља у континенталној клими, као самоникла биљка. Цвета белим цветовима од јуна до августа. Бере се за време цветања, а листови до јесени.

Ботаничко име је дато према грчком јунаку Ахилу, и има значење да даје снагу. Надземни део биљке у цветању садржи до један одсто етарског уља и витамин К.

Лековита својства:

Хајдучка трава се користи у облику чаја за побољшање апетита, код желудачних тегоба, надимања и тешког варења. У народној медицини се користи за зарастање рана и ублажавање бола.

Хајдучка трава улази у састав горких чајева, чајева за чишћење, појачано лучење жучи, чаја за нормализацију метаболизма и чаја за смирење. Споља се употребљава као антифлогистик слично камилици, за испирање, купке, облоге. Због присуства витамина Ц употребљава се код крварења и хемороида.

При употреби хајдучке траве треба знати да код осетљивих особа може изазвати алергију. Зато људи осетљиве коже треба да користе само младе, тек процветале биљке, а чај да пију у мањим количинама.

Хајдучка трава чисти и јача крв и пробавне органе. Посебно је корисна за лечење јетре, слезене, гуштераче, жутице, грчева, грознице, лупања срца, болова у леђима, несанице, разних осипа и чирева… Чај од хајдучке траве корисно делује и лечи испуцале руке, рањиве брадавице, као и код лечења осипа на кожи – псоријазе. Такође се употребљава код ангине пекторис, и то као чај. Код нервно оболелих особа препоручује се чешће прање целог тела расхлађеним чајем од ове биљке и то ујутру и увече.
Смањује тешкоће код реуматизма. Повољно делује на лечење шећерне болести, нарочито у почетном стадијуму. Корисна је и код прекомерног крварења.

Хајдучка трава спада у лековита средства која делују својим горким укусом на слезницу желуца, па тако подстиче излучивање желудачног сока, а самим тим отвара апетит.
Лековити препарати са хајдучком травом, односно мешавина чајева, помажу код гастритиса, колитиса, грчева у желуцу и цревима. Калијум, који је садржан у овој биљци потпомаже рад бубрега и крвотока, па тако посредно утиче на рад срца, успешно се користи и код женских болести.